Управо сам спаковао коферче и остaле дрангулије. Додуше, још увек ту и тамо прегледам папириће које сам писао последњих пар недеља због тога што сам изнендано и ничим изазвано постао забораван али при крају сам- верујте.

Летим сутра око подне и предвече сам у Бору. Позвао сам другаре и замолио Панкија да обавести друштво да се нађемо после 8 увече у ресторану Хајдук Вељко и наставимо дружење тамо где смо стали у октобру у време Блог ОПЕН-а. Биће то наравно сaмо почетак. Искрено се надам да ће тамо бити Бане,  РаинДОГ, Мифф, Деда, Валтер, Маза, Јое, Дарко, Звонко и остали.

Требало би да се у пролазу у Београду видим са Николом, Теом и највероватније са Пајом, нажалост на кратко, затим – правац Бор. Једва чекам,  и сваки пут не разумем и нервирам се после коментара у којима кажу да се скроз без везе радујем, да је радовати се повратку у Бор чиста глупост али … људи, оћу бре мало кући. Жељан сам једино својих другара и лудовања јер овде нажалост немам то са киме да изведем, па чак ни да покушам.

Предпразнична гунгула ме је дефинитивно „истерала из памети“ неколико протеклих дана колико сам утрошио (после посла наравно) купујући и бирајући поклоне другарима и робини. Допиздело ми је и мада сам долазио у јулу, септембру и октобру и боравио тамо по неких 5-6 дана нисам могао да се опустим и одморим.
Надам се да ће сви које сам навео сутра увече бити тамо а знам и да ће у међувремену сигурно „проћи “ овим блогом барем на кратко и ако већ нису чули сазнати све.

Сутра око 9 чим ажурирам „Крајину“ и прегледам блогове,  …

Долазим.