Mnogi u nedoumici ovih dana, pokušavajćiu da otkriju vezu između Umetničke škole „Lekart“ i Bora, prateći svakodnevnu, svakosatnu, skaminutnu i skoro

pa „zašto i ne“, nasrtljivu online promociju, nesvakidašnjeg biserno skockanog projekta, koja jednim svojim segmentom do medija stiže sa tastatura iz grada bakra. Promocija projekta #LekartEDU – Umetnička škola, koji je za samo nekoliko dana postao stvarnost, a koji objedinjuje umetnost, mudrost, ljubav, plemenitost, toleranciju i uz neverovatnom preciznošću, odmeren status većine u društvu, a i među nama koji smo daleko od svetala pozornice, slave, moći i uticaja, daje širok spektar mogućnosti i šansi.

Pruža nam priliku da otkrijemo sebe i da shvatimo da nikada nije kasno jer predaja – ne postoji. Lečičić nas pokretanjem umetničke škole podseća da je vera pre svega u sebe, pa i u okruženje u kojem živiš i radiš, ona osnovna snaga, onaj rezervni motor u tebi, za koji mnogi i ne znaju, koja reanimira i pokreće zaboravljeno, mukom ili stidom potisnuto. Kakve veze ima jedan omni umetnički pokret, krcat pozitivnom energijom, i velikim imenima, koji su angažovani u okviru LekartEDU, (pogledaj lekart.rs) sa nama u Boru?

Da bih moj PRomo tekst, nadam se, ne samo „u pokušaju“ bio efikasniji, bez mnogo okolišanja i šminke, koja, svemu što Branislav Lečić radi godinama i nije potrebna, jednostavno ću navesti nekoliko primera, kako bih vam pokazao, šta je sve u stanju da uradi ovaj čovek za svakog od vas, kao što je to uradio za mene, moje prijatelje, za moj grad.
Veoma bitno je da znate, da sa početka dole hronološki poređadih primera, negde do 3-4 pasusa, ja kao i većina vas, znam Branislava Lečića onoliko , koliko su to bili u stanju da mi pruže njegovi, filmovi, intervjui i nešto malo podataka sa interneta. Dalje u tekstu ću, znajući da to jesmo, gospodina Lečića oslovljavati, kao i svi njegovi prijatelji, jednostavno – Leka.

Leku možeš pozvati telefonom, ako se dobro potrudiš da do njega dođeš, i kažeš mu: „Slušaj, ja sam taj i taj, radim na tome i tome, … da li hoćeš da mi pomogneš, i on će sve to pogledati ( neće to biti samo letimično i ovlaš – videćete to već iz sledećeg primera ). Pitaće dosta toga, kako bi se što bolje pripremio i na kraju ipak doći. Svakako treba ponoviti, a već sam najavio da će Leka + LekArt imati i svoju promociju na BorNET – Orion TELEKOM 2013, 16. novembra u Narodnoj biblioteci u Boru. Organizator skupa je Udruženje ISTOK Bor.

Leka će i kada i uspeš da ga ubediš da dođe na skup, konferenciju, okrugli sto, ili nešto tako,

učestvovati u svemu, ne propuštajući ni sekund onoga što organizator nudi. Prvo ćeš pomisliti da želi da ispoštuje skup, netumarajući okolo, kada je u toku deo programa koji nema veze sa njim, a onda će u lavljim instiktom, u okviru jedne od diskusija, onako mangupski, manirom starog majstora scene, glume i režije, kao najlukaviji među skoro poluusnulom publikom, „skočiti“ na scenu i govoriti 20 minuta, spašavajući nesrečne paneliste, koji su došli do pred kraj svog izlaganja i prezentacije teme, a da skoro ništa važnije o tome nisu rekli.

Leka će te prihvatiti bez rezerve, „ako zaslužiš“ a to je lako, treba samo da budeš ono što jesi i dokažeš mu da se akoništadrugo, uporno trudiš oko svega čime ga daviš, a on ti za to učini priliku, pa čak i ako ti baš i ne ide, pa rezultati kasne, …. ali istovremeno nikoga neće odbiti, jer je pored glume, a posle škole koja se mora proći ako odrastaš u Beogradu a imaš ideju, viziju i cilj, bio i ostao revolucionar, kasnije prefinjeni političar koji je znao kad , kako i koliko, …. koji i sad zna kad treba a kad ne.

Leka nikad svoje ime nikom nije prodao, tako da ga nikada niste videli ni u jednoj reklami, na bilbordu, (osim kada su u pitanju njegove predstave, projekti, nastupi i matične Ustanove kulture – pozorišta u kojima je, ili je bio angažovan … ) niti bilo kojem propagandnom materijalu druge vrste iako je ponuda bilo sasvim je prirodno – bilo. Leka je Lav koji je ostao dosledan, ali će za tebe, tvoju ekipu, oko istog okupljne drugare, i tvoj trud, kojim proklamuješ kreativnost pošten rad i ideju pažnje vrednu, snimiti najavu pomoći, posavetovati, dati svoj doprinos, a to je svakom početku najbolja i najpotrebnija stvar.

Leka će

se odazvati tvom pozivu i ukoliko si u bilo nekakvojoj frci, a kada je to vezano za Beograd, prekinuti probu, napustiti sastanak, na deset minuta, sesti u auto i munjevito te „izvući“ iz svega uz obavezno „cepaj sad

dalje sam, majstore“ i dok razmišljaš kako da mu se zahvališ, vidiš da

je već na prvom semaforu skrenuo i otišao tamo odakle je, samo tebe radi došao. Tada shvatiš da je Leka prijatelj, legenda, pravi drug.

Leka će te naučiti da nikad nije kasno, da granice ne postoje i da ti život daje signale koje treba da prepoznaš, ali i da budeš hrabar, jer signale je ponekad lakše slediti nego otkriti a kad ih ugledaš misli brzo, jer desi se ponekad da se očas zagube …

Leka će ako je obećao, doći na Borsko jezero, održati svoje predavanje, usnimiti izjavu za sve medisjke kuće, koje su ga čekale na skupu, ručati, približnije je reći – užinati, sesti u auto, pa otići čak u Aleksinac gde njegov ansambl igra, odigrati svoju ulogu/predstavu i nešto posle ponoći već biti sa svima nama, makar na samom kraju prigodne večere i druženja prilikom dvodnevnih manifestacija koje smo organizovali u nekoliko navrata.

Leka će te nagraditi ubacivši u svoje javne nastupe i deo tvoje i njegove diskusije, dobre – lako razumljive reči, podržati onako izokola tvoje ideje a da se to ne primeti golim okom. On će kao najpasioniraniji korisnik pričati o komunikaciji, internetu, tehnološkim dostignućima, svim aktuelnostima iz te oblasti, prednosotima i manama, i imaće pitanje na svaki odgovor (da tako je- nisam permutovao). Leka će, kad mu dovoljno dobro i uverljivo objasniš nešto, što nije u spektru njegovogo zaista širokog poznavanja svega i svačega, bez ikakve zadrške prihvatiti tvoju preporuku, kao što je večeras prihvatio / otvorio svoj privatni twitter nalog @LecicBranislav jer ga „neopravdano“ i predugo, do sada tu nije bilo.

Zbog toga sam dao sebi za pravo i prisvojio kao svoj slogan „Nikad nije kasno da otkiješ sebe“ i od nedavne zvanične promocije u „Braće Stamenković“ otkrivam da i pored ustajanja u 5, rada po čitav dan, maksimalnog komuniciranja sa ljudima na sve moguće načine, i svih ostalih obaveza u toku dana koji traje i po 26 sati, još uvek imam šta da otkrijem u sebi.

Siniša Lađević – @Borrsky

(još uvek u fazi otkrivanja sebe u najširem mogućem smislu)

P.S. Imam unuka, tek da vam ne kažem koliko mi je godina, i želim da verujem, iz sve snage, da je mnogo sličnih razmišljanja, da stida i srama – nema i ne treba biti, da život treba živeti bez kukanja, jadikovki i mimo ustaljenih obrazaca ne osvrćući se na „malograđanske praporce“, u upoznavanju prepoznavanju svega, što niste uspeli da spoznate u sebi, nošeni olujom vremna kroz koja smo, i još uvek svi zajedno prolazimo. Sa druge strane mislim da treba da edukujmo našu decu od najranijih dana da budu to što jesu, i da, na vreme urade to što je većina nas propustila.

Ovde sam govorio o ličnom poznanstvu, kako bi to rekao o komunikacionom nivou 1, direktnom i iskrenom i uz svu preporuku da budem sažetiji napisah već ono što se mora reći a pogledajte tamo sva ta imena, i zamislite tu neverovatnu moć, znanje i mogućnosti, koje sam pogled na zajedničku fotografiju emituje i tu skoro nemerljivu emisiju energiju sa naslovne strane … Zato želim da posvetite nekoliko minuta veb mestu – LekartEDU, pratite i kontaktirajte umetnike, kreativce, ljude svih mogućih kvaliteta, koji su Vam na raspoaganju kao i da pratite statuse Umetničke škole LekArt na Fejsbuk stranici-u ili Twitteru