Ukradeno delom sa: NeZnamStaMiBi
Ovih dana u 05:30 je jos uvek mrak. Tako to ide pred kraj leta. Baklavce spava, otkriven – naravno. Polako se spremam. Koja je ispravna boja? Bela i crvena. Bela kao cistoca duse i zelja, crvena kao snaga i energija, koje su mi neophodne koliko i vazduh koji disem. Jedan tretman „voda odnosi sve“, nes s mlekom, sjaj na usne (sta cu kad ne volim da se sminkam), 3 grama kuliranja, 150 gr dubokog disanja, 100 gr vere u sebe, 300 gr vere u sistem. Jos par kapi parfema, to je neophodno da podigne samopouzdanje. Uzimam novi, iz ovog zivota. Verujem u nemusti govor pokreta, grimasa, mirisa. I zelim da mirisem na buducnost, na proslost ni slucajno. Bar ne danas.
Advokat me ceka na stanici, par minuta hoda udaljene od suda. Danas je knedla u grlu manja nego prosli put. Prognoza astrologa za ovaj dan extra-losa, ali ja i dalje zelim da verujem u magicno 9.
– Ja Vam zavidim, Vi izgledate sve bolje i bolje.
Smejemo se, caskamo o metodama koje mogu pomoci da se prezivi jedan psihopata. Stakleni splet hodnika nas usisava. Kafka na delu. Ma, dobro, da ne mracim 
Proviruje glava iz sudnice i saopstava nam da ce biti kasnjenje 30 minuta. Aha, dobro, sto ne rekose odmah: sat vremena, da skoknemo na kafu.
