Pred ponorom

Degradirli su sve, zauzeli svaki punkt normalnog života, oteli nam mogućnost da samostalno mislimo i radimo bez sankcija, oterali decu od nas, posvađali sa rodbinom i komšijma. Zabranili su nam naše i doveli njihove Svece umesto da su ih prvo odveli psihijatru i logopedu.

Ластиш (Ујед и друге приче)

Онда се помало болно и са киселом гримасом лагано враћамо у стварност и неколико сати излазећи из тог бунила тражимо оправдања и објашњења, која ће нам помоћи да прихватимо тај свој јебени живот такав какав је, и понекад раније а понекад касније и успемо у томе.

Pa šta?

Kaže Zorana: „Moj sin je bio u UN, pa šta“ ??? Gospođo Mihajlović, možda su vas obavestili da u Srbiji ima dece koja umiru jer nema lekova, penzionera koji gladuju, porodilja kojima dugujete nadoknade, i radnika…

Zum(B)iranje

Upisao bi’ to u rubriku mudre državničke reakcije, da ne znam da naš predsednik skače i za neizgovoreno, pa se pravda i blebeće naširoko i nadugačko, a kamoli na ovako konkretnu i ciljanu, doduše indirektnu ali vešto upakovanu optužbu.

Doduše jeste odgivorio onaj izgubljeni i smeteni Marko, koji više podseća na bačač tenisikh loptica, nego na nekog kome se može verovati da je sve što govori sam smislio, ali slabo je to …. i već viđeno.