Mnogo sam nepravdi pretrpeo, mnogo teških i neprespavanih noći razmišljao, mnogo propatio, kao i moji najbliži. Nikad se nikom žalio, nikad raspravljao ili negirao sve što su natovarili na mene bez ikakvog razloga. Hranio se u javnoj kuhinji, gladovao, na stubu srama već 11 godina, oklevetan i ponižen samo zato što kao svaki normalan čovek imam prag tolerancije preko kojeg neće i ne može. To je tema ove priče u nastavcima. Red je da ljudi znaju istinu. Pravu istinu.
Napominjem da se neću baviti nikakvim kalkulacijama, lažima i omalovažanjem, jer na neke nivoe se ne spuštam nikad, poštovaću instituciju Predsednika Srbije i sve novinarske kodekse, blokirati najmanji nagoveštaj senzacionalizma, jer se i tako može pisati, iako su to svi odavno napustili.

Dakle, kao što sam već u prvom delu pisao, čitava ta priča nije bila inspirisana političkim potrebama, prilikama i predstojećim lokalnim izborima , već nekim državnim poslovima koje je trebalo obaviti ukoliko novoosnovana politička partija osvoji vlast, mada je o tada bilo teško locirati.

Nekad davno drug Tito je rekao da Bor „MORA dati zemlji što više bakra i zlata“, i to je bila linija po kojoj su se kretale sve vladajuče partije i koalicije od Jugoslavije pa sve do Srbije kao NEZAVISNE DRŽAVE.

Ipak taj dolazak na vlast u jednoj maloj Opštini, kakav je Bor, nije bio tako lagan i zahtevao je niz kompromisa. Pošto sam lično učestvovao u toj kampanji, znam da je krenulo veoma dobro i da se smešila ubedljiva pobeda, što bi za nedavno osnovanu stranku bilo fenomenalno ali …

U to vreme važan politički činioc na lokalu bila je još jedna stranka , „stranka eksperata“ (koja više ne postoji) a plan je bio vezan i za njih, jer oni su na lokalu držali konce i sve važne pozicije. Moralo se nešto uraditi, jer u slučaju da su Aca i Toma ubedljivo pobedili, imali bi samo pobedu, i skoro nikakvu logistiku, pa je izmišljeno to nesretno pismo, koje je navodno slao SNS agitujuči da se glasa za njih A TO NIKAD NIJE DOKAZANO. Ne treba da vam objašnjavam da je to bilo nešto, što se u kampanji ne radi.

Bilo kako bilo, da ne dužim, ta stranka koja je navodno predstavljala neke ujedinjene regione ili slično … je ipak tesno pobedila te 2010. godine. Zavladalo je prvo razočarenje u redovima nove i jake stranke, počele su prepirke, prepucavanja koja su več tada poprilično proredila redove i oterala stare članove, a na mesto buntovnih i neposlušnih, došli su ovi gore već pomenuti „eksperti“ i to je uglavnom poznato …. Sve je moralo biti u funkciji „zauzimanja i kontrole“ velikog kombinata, njegove palete proizvoda, u vidu plemenitih i ostalih metala, ali i kontrolisanju svih koji su učestvovali u rukovođenju i odlučivanju.

Neupućenom čitaocu, znam sve ovo deluje onako baš haotično ali nije. Zašto?

Veliki direktor kombinataa bakra, kojem nikad niko nije mogao ništa, a kojeg su baš zato i prozvali šerifom, je SNS- u PLAĆAO SVE ŠTO SE MOGLO PLATITI, pomagajući napredak stranke koja će uskoro zagospodariti zemljom. Autobusi, mitinzi, oprema, repromaterijali i na kraju bakar i zlato su počeli da idu tamo, gde se ukazivala potreba, po odluci vrha stranke, (znate već koje) naročito ako se time moglo postići nešto što bi za Srbiju bilo važno i korisno. Od promena koje su najavljivane, već tada se videlo, nije bilo ništa, ali sve je miksovano veoma vešto i jednostavno se nije moglo znati, KO, KAKO, ZAŠTO …

Kratka crtica kaže da je veliki šerif iz URS-a za desnu ruku, u samom rukovodećem timu tadašnjeg RTB-a, imao poverenika iz SNS-a, ali i taj nesretni čovek nije više među živima. Takođe važna informacija kaže da su ti državni interesi, vrlo brzo zamenjeni ličnim, sumnjivim i uglavnom tajnim. To se moglo najbolje videti kroz proces RENOVIRANJA, a kasnije o IZGRADNJE NOVE TOPIONICE, koja je u mnogome podsećala na zidanje Skadra na Bojani.

Veliki šerif, pokazalo se nije bio ni glup ni lud. Imao je pokriće pa je poleeo da preteruje i tu su nastali problemi. Na kraju je i sam, nekim čudom morao da PRELETI u redove ovih drugih i to na rukovodeće mesto kako bi bio što lakši za kontrolisanje. Međotim ludi makedonac, pokazalo se, nije bio baš tako lak i podložan kontrolisanju.

nastavak naravno sledi uskoro